3. 06. 2005.

Krenuli smo negdje oko pola 11 ujutro u petak, 3. lipnja. Išli smo asistent Matko Glunčić, Vedrana Tokić, Goran Gatalica i ja. Vozili smo se u autu Glunčićevih (hvala na autu!), a vozio sam ja...

Dakle, krenuli smo oko pola 11 u već ugrijanom autu i u ugrijanoj atmosferi. Nakon što smo natankali benzin i napumpali gume i jedva se izvukli iz grada, došli smo na autocestu i stigli u Varaždin oko pola 1. Točno na knap. Istovarili smo sve stvari (čak smo imali i pomoćnu radnu snagu od gimnazijalaca) i dotovarili sve stvari, uključujući i teški levitator na 2. kat gimnazije u kabinet fizike.Tamo su nas već čekali gimnazijalci. Bilo je tamo oko 20-tak učenika, većinom 2. razreda, koji su ostali tamo jer ih eto fizika interesira. Prvo sam ja održao kratko predavanje o svjetskoj godini fizike, a zatim je Matko Glunčić odrzao predavanje o fizici i genetici te radu njegove grupe.

Zatim smo prešli na održavanje pokusa. Sve je naravno najviše privukao
tekuci dusik, a pri pokusima pridružili su nam se i profesori fizike iz gimnazije. Sve je proteklo super jer je bilo dosta pitanja i ljudi su se zadržali cak do 3 sata oko našeg stola s pokusima. A i levitator je uspio i nije izbacio osigurač.
Nakon toga smo krenuli u obilazak baroknog grada Varaždina, pa na ručak u jednu od najboljih pizzerija u Varaždinu, Domenico (ovo je sad besplatna reklama :-). Već smo bili umorni, a i bilo nam je vruće, a i već je bilo pola 6 pa smo polako planirali odlazak u Zagreb...Najprije smo se jos malo odvezli do Drave i na dravskom mostu koji je granica s Međimurjem smo se okrenuli, a zatim smo krenuli za Zagreb. A u ZG dodjosmo navečer u 7...i tako je završio nas posjet Varaždinu.

Sve je proteklo dobro, iako je levitator izgubio svoj prednji desni kotačić (pouka: nemojte voziti levitator po kockicama)...i to je bilo to...

Nikola Strah